УЗ ДЕСЕТОГОДИШЊИЦУ СМРТИ ВЕЛИКОГ НАУЧНИКА
ОТКРИЋА И ПРОНАЛАСЦИ НИКОЛЕ ТЕСЛЕ
Инж. Славко БОКШАН
Никола Тесла је створио данашње доба електричне снаге и електрификације, положио је темеље техници високих напона, пронашао је радио и основне принципе радиотехнике, дошао је до открића високофреквентне струје и њеног лековитог дејства и створио је модерно осветљење са цевима са разређеним гасовима, и дао је многа друга велика дела на пољу електротехнике, физике и технике уопште.
Зато га је познати енглески стручњак на пољу радиотехнике, проф. др. W. H. Eccles, приликом једног предавања одржаног 4 новембра 1943 године у Институту британских електроинжењера назвао „највећим проналазачем у царству електротехнике", а главни уредник познатог њујоршког часописа „Radio-Graft" Hugo Gernsback у свесци за фебруар 1943 отишао је још даље, па је објавио ово:
„Никола Тесла је један од изузетних светских пионира на пољу електротехнике и проналазача. Стварно, по ауторовом мишљењу, Никола Тесла заузима прво место као највећи проналазач света. Никола Тесла био је не само проналазач и математичар врло високог реда, већ је био и велики откровитељ. По мишљењу многих, као и ауторовом, Никола Тесла је био већи проналазачки геније него и сам Едисон".
Оваква мишљења о Николи Тесли заснована су на Теслиним епохалним делима. Брижљиво проучавање Теслиних открића и проналазака кроз тридесет година, довело ме је до резултата да је Тесла на пољу електротехнике створио шест епохалних дела која су била од пресудног значаја за унапређење културе и цивилизације.
Прво Теслино епохално дело јесте, данас у целом свету универзално искоришћен, трофазни систем произвођења, преношења и коришћења електричне енергије. Теслина трофазни струја омогућила је гигантски напредак електротехнике за протеклих 60 година. Трофазни систем је у целини Теслино дело, јер је Тесла пронашао генераторе трофазне наизменичне струје, трофазне трансформаторе и трофазне индукционе моторе заједно са данашњим системом преношења и развођења електричне енергије. Данас раде у свима електричним централама света искључиво Теслини трофазни генератори, који производе годишње око 800 милијарди киловат часова, а у индустрији раде стварно милиони Теслиних трофазних индукционих мотора.
Друго епохално Теслино дело јесте техника високих напона, без које не би било преношења енергије на велике даљине. Тесла је стварно још 1891 године створио све основе технике високих напона и производио је већ тада напоне од неколико стотина хиљада волти, а већ после неколико дана производио је и напоне од више милиона волти.
Паралелно са истраживањем на пољу технике високих напона развио је Никола Тесла велику делатност и на пољу технике високих фреквенција. Још 1890 године дошао је до открића високофреквентне струје па је за десет година неуморног рада пронашао и изградио разне високо фреквентне генераторе и осцилаторе, са којима је производио струје које су мењале правац много милиона пута у секунди. То је Теслино треће епохално дело, јер се његови високофреквентни осцилатори данас искоришћују у науци, техници, индустрији и електромедицини у све већој мери.
Од нарочитог значаја је примена Теслиних струја високе фреквенције у електротерапији. Њихова примена позната је под разним именима, као што су дијатермија, терапија са кратким таласима и дарзонвализација. Чињеница је, међутим, да је Тесла још фебруара 1891 године објавио велико откриће да се те његове струје могу искористити за лечење и формулисао закон по коме су његове струје високе фреквенције утолико нешкодљивије за човечији организам, уколико је фреквенција већа. Од тога времена искоришћене су те три његове методе за лечење у целом свету и претстављају врло значајну област електромедицине. Како њихова примена расте из дана у дан, сачињавају те три методе читаву епоху у електротерапији и то Теслино дело претставља четврто његово епохално дело.
Најважнију примену високофреквентних струја претставља, међутим, радиотехника.
Данас је још увек мало познато да је Тесла пронашао радио и створио основе радиотехнике, али је у стручним круговима целог света данас признато да је Тесла творац радиотехнике, која претставља пето његово епохално дело.
Када је Тесла објавио неке податке о својим открићима и проналасцима на пољу технике високих фреквенција, позван је од разних научних друштава Америке и Европе, да пред њима изложи резултате својих великих открића и проналазака. И Тесла се одазвао неким позивима па је у Њујорку, Лондону, Паризу и Филаделфији одржао своја предавања, која су му пронела славу кроз цео свет. Од нарочитог су значаја предавања која је одржао 4 фебруара 1892 године пред Краљевским институтом у Лондону и 24 фебруара 1893 године пред Франклиновим институтом у Филаделфији, јер је у тим предавањима Тесла објавио основни систем радитехнике који и данас претставља основу радиотелеграфије, радиотелефоније и радиофоније, а то је план антена — земља и примена високофреквентних осцилација.
Док је Тесла у предавању у Лондону само наговестио да је помоћу његових високофреквентних осцилација могућно остварити бежичну телеграфију на великим отстојањима, дотле је у предавању пред Франклиновим институтом, 24 фебруара 1893 објавио основни систем радиотехнике, који је затим искоришћен у целом свету.
У једном предавању пред Франклиновим институтом у Филаделфији, 2 фебруара 1922 године изрекао је чувени амерички стручњак др. L. W. Austin говорећи о радиокомуникацији, ове значајне речи:
„На неколико година пре првих Марконијевих експеримената, Тесла је дао једну дивну серију предавања у којима је оцртао један систем радиотелеграфије, који у принципу, у најмању руку претставља све оно што се данас тражи од наших радиокомуникација, изузев детектора и амплификаторе... Та Теслина предавања пружила су материјал проналазачима који су развили струјна кола у резонанцији, која су дошла у употребу око 1900 године и дају нам право да Теслу назовемо „оцем радија".
На тај начин Тесла је створио основе данашње телемеханике и интересантно је да патентно звање у Вашингтону Тесли није хтело да додели патент на телемеханику пре него што се једна стручна комисија на лицу места уверила да се Теслина лађа креће без посаде, под дејством радиоталаса, који су стављали у погон моторе за крмило и за кретање лађе.
Још у свом предавању, 20 маја 1891 године на Колумбија универзитету у Њујорку, Тесла је приказао своје осветљење са цевима са разређеним ваздухом и гасовима, које се данас примењује у све већој мери код неон рекламе и код осветљења са флуоресцентним лампама. То Теслино дело претставља шесто његово епохално дело.
Осим тога дошао је још 1896 године до открића термичких електрона и космичких зракова. Он је тада објавио да сва усијана тела, па и Сунце и звезде избацују из себе електроне и из тог Теслиног открића развила се данашња електронска цев. О космичким зрацима објавио је 6 фебруара 1932 године у њујоршком „Тајмсу" једно опширно саопштење у коме је изрекао да су ти зраци састављени од најситнијих наелектрисаних честица материје и да долазе са Сунца и звезда. Данашња наука потврдила је у целини тачност ових Теслиних идеја.
Осим тога у лондонском предавању објавио је експериментално основну идеју електронског микроскопа, а 1917 године објавио је основне принципе радара. И електронски микроскоп и радар остварени су данас на тим Теслиним идејама и принципима.
Открића и проналасци Николе Тесле, Борба 22. јануар 1953, број 21, год. 18, стр. 6