ЖИВОТ И ДЕЛО НИКОЛЕ ТЕСЛЕ
Никола Тесла родио се у селу Смиљану, 10 јула 1856 године. Отац Николе Тесле, Милутин Тесла, био је српски православни свештеник, а његова мати Ђука, пореклом је из старе српске породице Мандића, која је дуго давала свештенике томе крају. Отац Теслин био је син официра који је служио у Напалеоновој војсци. Он је у својој младости добио војничко васпитање, али је доцније напустио војску и одао се свештеничком позиву. Био је то учен човек, философ натуралистичке школе, писац и одличан беседник. Мати Николе Тесле била је обдарена великим проналазачким способностима. Она је изумела више практичних справа за кућну и земљорадничку употребу. У изради женских ручних радова била је права уметница.
Теслино школовање
У гимназији је Тесла показивао велику склоност за математичке и физичке науке. Поред тога, необично је волео да чита. Кад год је могао завлачио се у библиотеку свога оца и читао.
Између Тесле и његових родитеља постојала је дуго несугласица у погледу даљег Теслиног школовања. Његови родитељи су одувек желели да им се син посвети теолошким наукама, док је Тесла волео да учи технику. Међутим, по свршеној матури, Тесла се разболи од колере која је тада беснела у тим крајевима. Када је био у највећој кризи отац, несрећан и забринут за живот свога јединца, стаде га тешити и храбрити.
„Можда ћу и оздравити, рекао је Тесла, ако ми дозволиш да учим за инжињера."
„Отићи ћеш у најбољу техничку школу", изјавио му је тада свечано отац.
Прве године универзитетског школовања Тесла је веома много и без прекида радио не одмарајући се ни недељом ни празником. На крају школске године положио је девет испита и показао такав успех да су се професори сагласили да је заслужио више од највиших оцена. Међутим, дошавши кући на летњи одмор, млади Тесла је био јако изненађен што му је отац сасвим равнодушно примио успехе у школи које је он са великим трудом стекао. Доцније нак, после очеве смрти, ова ствар је била разјашњена: Тесла је нашао многобројна писма у којима су професори јављали његовом оцу да му син претерано ради и да може услед тога да наруши своје и онако нежно здравље.
Са Университета у Грацу Тесла је отишао у Праг. На тамошњем университету студирао је неко време математичке и физичке науке и са тиме је завршио своје школовање.
Теслин рад у Европи
Своју каријеру отпочео је Тесла у Будимпешти 1871 године. Радећи у предузећу за телефонске инсталације, Тесла је одмах показао своје проналазачке способности. Учинио је већи број проналазака на телефонској централи и сам је усавршио телефонски апарат у погледу појачања гласа.
У Паризу је Тесла радио у Едисоновој континенталној фабрици, која је тада градила по Француској и Немачкој електричне централе једносмислене струје по Едисоновим патентима.
У париској фабрици било је запослено више Американаца. С њима се Тесла, као добар играч билијара, врло спријатељио. Једнога дана кад им је изложио своје откриће један од њих, Кенингем, надзорник у механичком оделењу, предложи му да оснује акционарско друштво. До тога није дошло јер није било новаца. У Страсбургу Тесла се такође спријатељио с Бозеном, бившим претседником општине, па и њему повери своје изуме. Бозен је покушао да нађе капитала, али није успео.
Тако је Тесла напустио последњу наду да може да прибави потребна средства за остварење својих изума.
Теслин рад у Америци
Прве године Тесла је радио у Едисоновој фабрици у Њујорку. Својом вештином и проналазачким даром он се ту брзо истакао. Ево шта он сам о томе прича:
„У то доба најбржи путнички брод био је Орегон; на њему су се изненада поквариле обе машине за осветлење и због тога је морао одложити путовање. Машине је немогуће било пренети због многобројних објеката који су око њих били накнадно постављени. Ситуација је била озбиљна и задавала много брига Едисону. Једне вечери отишао сам на брод и остао целе ноћи. Машине су биле оштећене на више места и налазиле су се у врло рђавом стању. Ипак ми је пошло за руком да их са својим радницима поправим и ставим у рад. Враћајући се са тога посла Петом улицом сретнем и Едисона, који је са Бачелором и другим инжењерима ишао кући на спавање.
„Ево нашег Паризлије, где се ноћу скита", рече Едисон.
Ја му казах да долазим са Орегона и да сам поправио обе машине. Он ми на то само погледа и оде без речи. Кад се мало одмакао чуо сам како је казао:
„Бачелору, овај је човек заиста изванредан".
Отада сам имао потпуну слободу за рад у фабрици. Читаву годину дана свакодневно сам радио без прекида од 10 и по часова изјутра до 5 часова следећег јутра.
Имао сам доста необично вредних сарадника, рекао ми је Едисон, али ви их све превазилазите.
У том времену усавршио сам неких 24 типа електричних машина. За тај рад управник оделења обећао ми је педесет хиљадљ долара, али када сам посао завршио, испало је да је то обећање било само груба шала. То ме је јако заболело и ја сам напустио Едисонову фабрику".
Најзад, 1887 године, основано је Електрично друштво Тесла. Ту су Тесли створене могућности, толико дуго и жељно очекиване, да приведе у дело своја ранија открића. У лабораторијама тога друштва Тесла одмах изграђује у свему према својој ранијој замисли моторе наизменичне струје и пријављује у Њујорку седам патената у којима излаже нове методе за произвођење, преношење и употребу електричне енергије.
—
Теслине
струје
Крајем 1889 године Тесла се враћа у Њујорк и одмах отпочиње нове, експерименталне радове у својим лабораторијама у Великој улици. Он сада предузима
Никола Тесла (Цртеж: К. Н.)
истраживања на једном новом пољу на коме је дотле мало истраживача радило, на пољу струја високе учестаности. Упркос великих техничких тешкоћа Тесла успева да конструише машине велике учестаности око 15.000 периода у секунди. За ове машине он подноси два патента 1 октобра и 15 новембра 1890 године и добија за њих заштиту 10 марта 1891 године.
Не могући са машинама да добије веће учестаности, Тесла производи варнице електричне осцилације. Варнице се брзо следују па се према томе низови осцилације непрестано обнављају. На тај начин добија струју високе учестаности од неколико стотина хиљада периода у секунди. Ове струје Тесла трансформује помоћу свога трансформатора у струје исте учестаности али вишег напона. За ове апарате Тесла је узео већи број патента. Струја која се добива помоћу тих апарата названа је Теслина струја.
Теслине струје добиле су више примена. У медицини су употребљене за лечење а у хемији за справљање озона.
Међутим, највећи значај Теслине струје су добиле у радиотехници. Даља њихова примена јесу радиотелеграфски отпремници и пријемници.
Радиотехника
Идеје о бежичном преношењу знакова и снаге, које је Тесла изнео у предавањима, остварио је 1896 године, када је у својим новим лабораторијама (пошто су му старе изгореле 13 марта 1895 године) у Њујорку успео да пренесе без жица сигнале на даљину од око 32 километра. Године 1898 он је саградио лађу специјално за експериментисање, пустио је у море код Њујорка и управљао њоме без жица са обале.
1899 године Тесла увелико врши огледе са бежичним преношењем знакова. У држави Колорадо гради велику отпремну станицу а на одстојању од око 1.000 километара од ње велику пријемну станицу. Између ових станица Тесла преноси потпуно јасно сигнале без жица. Штавише, овим огледима Тесла стиче уверење да се знаци могу преносити без жица на ма коју даљину. После ових радова он подноси велики број патената о бежичном преношењу.
Никола Тесла је несумњиво један од најглавнијих твораца радиотехнике. Његови многобројни експерименти послужили су као основ овој најновијој грани електротехнике.
Тесла је јединствени проналазачки геније. Обдарен стваралачком маштом, великом интуицијом и инстинктом да осети и прозре истине с једне стране, необично вешт и спретан да их технички реализује с друге стране, Тесла је дао човечанству дела неоцењиве вредности. У своме раду није имао помоћи ни са које стране. Није имао сигурну егзистенцију нити лабораторије, у којима би могао мирно да ради. Свe што му је било потребно морао је сопственим снагама себи да прибави. Тесла је Богом дани проналазач. Радио је из љубави технику, несебично и за опште благостање. За своје проналаске добио је преко милион долара, али је сав тај новац уложио у нова истраживања.
Приликом посете коју је 1892 године учинио Београду, Тесла је на приређеном банкету између осталог рекао:
„ — Ако будем срећан да остварим бар неке од својих идеала — то ће бити доброчинство за цело човечанство. Ако се те моје наде испуне најслађа мисао биће ми та, да је то дело једног Србина...
Тесла је остварио снове из своје младости. Тесла је подарио човечанству велика дела која су задивила цео свет. Та његова дела испуњују поносом нас Србе, јер је преко њих српски народ дао свој достојни трибут за изградњу данашње науке и технике.
Српски народ, 23. Јануар, Страна 13